Daj svoje mišljenje.
Udala sam se čim sam postala punoljetna jer nisam mogla trpiti situaciju kod kuće. Brat i majka su me psihički uništavali. Sa 18, nakon završene gimnazije, nisam imala zanimanja. Radila sam svakakve poslove, služila supruga koji je bio još gori prema meni (i dosta stariji od mene). Nisam nastavila školovanje, nisam mogla imati djecu, sve je išlo nizbrdo. Sa 23 godine sam jedva stala na noge. Zahvaljujući svom prijatelju iz djetinjstva, počela sam zaradivati i obrazovati se. Ubrzo sam se rastala i spasila psihički od svega. Danas imam 30 godina, diplomirala sam prošle godine, imam zaručnika koji me voli i stalni posao. Sinoć sam se rasplakala pomislivši kroz šta sam sve prolazila. Zahvalna sam danas na svemu!
