Živim nedaleko od Petrinje. Tijekom potresa sam osjetila strah koji ne želim nikad da itko osjeti. Srećom, naša kuća je netaknuta. Isti dan odem pomagati u Petrinju, rasplačem se par puta kad sam vidjela djecu kraj vatre na ulicama, pa opet kad sam shvatila da su oko mene ujedinjeni Hrvati, Srbi, Bosanci, Slovenci, Nijemci, ma svi. Vratim se doma prljava i umorna, istuširam se, legnem u topli krevet i rasplačem se opet jer imam sve to, a toliki ljudi više ne.
Ne znam jel mi srce puca više od ponosa i zajedništva ili ogromne količine tuge.
Ljudi, volim vas sve!!
Ostavi svoj komentar
#165
Kad god cuvam bebu sam kuci, pojedem joj dorucak. Ionako place stalno, a kome ce da se zali?
odobravam 1745 • osudujem 9235 • komentari 65
Detaljnije
Ispovest dana
Momci ako vaša devojka želi ići u noćni provod, klub, disko.
To samo znači da je željna pažnje i drugih muškaraca, vaša pažnja joj nije dovoljna i očigledno je da vam takva devojka ne treba.
Ta koja s...
odobravam 60 • osuđujem 224 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Mom dečku su počeli da smetaju moji nokti. Ceo život imam skroz kratke, lepe, isturpijane i uredne nokte. Kako na rukama tako i na nogama. Pre neki dan dečko mi kaže kako mu smeta to što nemam urađene...
odobravam 1505 • osuđujem 70 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4282 • osuđujem 33 • komentari 0
Detaljnije
