Tata mi je umro kada sam imala 5 godina. Od tada moja mama nije imala nikoga, već je sve posvetila meni- da me izgradi u vaspitanu, pametnu i samostalnu ženu. Ja sam joj tokom godina uvek napominjala da bih volela da uradi nešto iza sebe, ali ona je to sve nekako izbegavala. Došao je dan kada sam ja postalato za šta se ona godinama borila- završila studije u roku, pronašla posao ustruci, obezbedila nam koliko toliko lakši život, svoja i na nivou kako me je uvek i učila, ali mi je žao što kada dođe momenat da ja zasnujem svoju porodicu ona neće imati rame na koje će moći da osloni glavu... Ja ću uvek biti tu za nju, ali mi je žao što nema tu neku svoju osobu da je zagrli, uhvati za ruku i podeli sve sa njim... Volim te mama! Hvala ti za sve!
Ostavi svoj komentar
#85
Nekad stvarno uzivam da slusam Justina Bibera, mogu da ga slusam satima, pogotovu pesmu Never say never. Je l sam mnogo grešan?
odobravam 3959 • osudujem 7687 • komentari 346
Detaljnije
Ispovest dana
Ne pristajem na razvod. Moje dete neće odrastati bez jednog roditelja!
odobravam 23 • osuđujem 170 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Žena mi je jako zamerila što sam rekao da nećemo dati 260 hiljada na markirana kolica za bebu... Okej, trudna je, hormoni i sve, ali šta je njoj sa glavom? Pa nije beba belog nosoroga u pitanju! Imamo...
odobravam 1380 • osuđujem 244 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Imala sam dečka koji je imao nekako čudan odnos sa majkom. Po meni nekako previše da kažem blizak. Bitnija mu bila od svega na svetu. Računala sam da je ok, pošto mu je tata umro, ona sama. Ali žena j...
odobravam 1959 • osuđujem 788 • komentari 0
Detaljnije
