Daj svoje mišljenje.
Ja njemu sa puta pune kese garderobe i poklona za rođendan . On meni ni cvet. Ja nisam spavala do 12 kako bih mu češtitala prva rođendan on meni tek uveče. Ja njemu pismo za dan zaljubljenih on meni ništa. Ja pisma posle svađe ,on apsolutno nikakav osećaj . Javljala sam se nakon svađee i ispravljala i kad sam kriva i kad nisam . Bio mi je preči od ponosa. Ređala sam pažnju od poklona do stvari koje sam sama pravila, iznenađenja ,predloge kako da provedemo dan. Svaki slobodan trenutak na njega trošila . Svaku svađu mirnim tonom rešavala , on mene stiskom za vrat. Radim po ceo dan ,treniram ,diplomirala sam i živim od svog novca . Sve sam bukvalno sama izgradila . On stariji od mene 10 godina bez posla i dana radnog staža . Nedavno sam se otreznila i rekla sebi ,alo ženo. Da li sebi nisam mogla da priznam da pored svega što umem ipak tu ljubavi nisam umela? Šta ovo bi sa mnom? Sad danima sedim i razmišljam ,što sam se istrošila toliko,zašto sam se davala? Kao da sam samu sebe izdala.
