Daj svoje mišljenje.
Imam jedan primer za sve vas koji se pitate zašto mlade glumice nisu progovorile do sad o ovim nemilim događajima. Imala sam 13 godina, vraćala sam se iz škole, kupila svoj omiljeni časopis, sela na klupicu da ga prelistam. Bio je lep i sunčan dan, ljudi sa svih strana. U jednom trenutku osetila sam da je neko seo na klupicu pored mene. Nisam odreagovala, nije bilo slobodnih klupa, nije prvi put da neka baka ili deka sedne da odmori noge. Odjednom je ta osoba, u sred bela dana, ničim izazvana, stisla me za grudi. Skočila sam i počela da trčim i plačem. Da li mislite da je iko od prolaznika odreagovao? Ne, niko. Stigla sam kući uplakana i uplašena. Nikada svojoj majci nisam ispričala šta se dogodilo. I ne, ne zato što nisam imala poverenja u nju, već jer me je bilo sramota. Tek sam sada kao zrela žena, ispričala mužu za to.
Ne osuđujte, nije lako njima bilo tako nešto priznati. A sada mi je, pored svih osuda jasno zašto.
