Ispovesti

Profesorka sam na fakultetu i nikako ne volim kad moram oboriti studenta na ispitu. Volela bih kad bi svi mogli naučiti bar onaj minimum za prolaz. Teško mi pada kada nekog moram oboriti u poslednjem roku i kada znam da mu od toga zavisi godina ili budžet. Često dajem i dodatni rok kao drugu šansu na kraju godine. Iako sam svesna da svi imaju šansu da nauče sve što treba i prođu ispit kao i ostali, teško mi pada da će neko zbog mog ispita morati da plaća sledeću godinu i da će možda psihički klonuti zbog toga. Ne razumem pojedine kolege kojima je skoro pa zadovoljstvo da obore što više studenata i zbog toga se osećaju moćno. Sećam se sebe kao studenta i celog stresa oko polaganja kod takvih psihopata. Ja bih najsrećnija bila kad bih mogla da svakog studenta motivišem bar za prolaz iako znam da je to nemoguće. E, to je prava moć.