Daj svoje mišljenje.
Momak je svom najboljem drugu i meni u isto vreme predložio da počnemo da učimo programiranje.
Pošto je i meni i njemu bilo vrlo teško da se samoinicijativno pokrenemo, jer dolazimo iz sličnih životnih okolnosti, morali smo da nađemo snagu za istrajnost.
Koliko sam ja, verujem da se i on borio iako je zaista teško, ja sam do sad uspela da izguram na muku da sedim i učim, borim se sa sobom svaki dan čim otvorim oči, jer je počelo zaista da me zanima i videla sam da mogu ali da moram polako da povećavam vreme učenja i moram biti posvećena.
Za to vreme je momkov drug batalio učenje, sve mu je bilo preče od toga, pa čak i izlasci i lična zadovoljstva.
Stvar je u tome što me je momak juče pitao da li ja mislim da je ok da on pita svog menadžera da zaposli druga, da ga plaćaju mizerno, ali da sedi i uči u firmi jer se drugačije neće uozbiljiti a ima potencijal.
Ne znam da li sam ja sebična ili kreten, ali malo sam se uvredila.
Ne mogu da se ne osećam ruzno i kao da u mene uopšte ne veruje...
