Šta mi je pa ne mogu zaplakati kad poželim? Moj otac je upravo preminuo, rahmetli. Ja ponekad plačem no često ne osjećam ništa. Prije, nisam mogla zamisliti gubitak oca, i uvijek sam govorila da nedaj Bože ako se to desi, ne znam šta ću. A sad? Većina vremena ne osjećam ništa. Zašto? Moj otac to nije zaslužio. Bili smo bliski. I on je uvijek bio moj svijet. Osjećam se grozno da ne reagujem na njegovu smrt kako treba. Molim se za njegovu dušu, obilazim njegov grob, stalno mislim na njega, zaplačem 5 do 10 minuta kad suze same dođu ili kad se nečeg sjetim, a većinu vremena ne mogu plakati niti šta osjećam. Šta mi je? Jesam li normalna? Pa, hej, to je moj voljeni otac.
Ostavi svoj komentar
#245
Radim u hotelu na recepciji, i stalno kada mi prostitutke daju dokument, trazim ih na faceu, i dodajem.
odobravam 8653 • osudujem 4053 • komentari 32
Detaljnije
Ispovest dana
Problem o kojem se ne priča, a saznaš ga tek kad te pogodi pa istražuješ - sve više žena danas ima muške hormone, realno zbog načina života i ponašanja, prehrane, svega. Feminizam ih od malih nogu usm...
odobravam 14 • osuđujem 162 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Moja rođena sestra, moja druga polovina srca, se spanđala sa mojim verenikom. Mi smo zajedno 4 godine i pre godinu dana smo se verili i planirali svadbu. Sasvim slučajno sam saznala za sve. Skontala s...
odobravam 1790 • osuđujem 63 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Kada sam spomenula da želim srediti sprat kuće za sebe (živim i radim u Sloveniji) roditelji i brat su me napali. Onda sam predložila da napravimo još jedan sprat, pa da imamo dva. Strašno su me izvri...
odobravam 3733 • osuđujem 53 • komentari 0
Detaljnije
