Daj svoje mišljenje.
Deda bi me uvek budio za školu u osnovnoj, pratio me do nje i čekao. Ljudi iz mesta su nas uvek znali po tome kako deda nosi moju torbu na ramenima i idemo zajedno kući. Mnogo mi nedostaje, kada ga se setim u meni se probudi ta iskrena dečija ljubav i potreba da mu i sada prepričam svaki svoj provedeni dan. Nadam se da bi bio ponosan na mene.
