Daj svoje mišljenje.
Mesecima unazad se dešava isto - kažem vereniku kako je na primer neka jakna lepa, on se oduševi, kaže kako će mi savršeno stajati i da želi da mi je baš on kupi, da me podseća na njega svaki put kad je obučem i tako te priče. Ja se zahvalim i naravno ne prihvatim jer sama sebi odavno kupujem stvari. Međutim, on kaže da ga moje mišljenje ne zanima i da, čim primi platu, ide da je kupi i donese mi. Naravno, to se ne desi. Dođe plata i on ćuti, iako mi je par puta pisao kako jedva čeka da me vidi u toj jakni. Nije problem, ako nešto nemam mogu i bez toga, ali mi nije jasno to obećavanje i to mnogo često radi. Zar ne shvata da mi postaje nekako odbojan jer izigrava veličinu (on je sebi sav važan kad mi nešto obećava) a onda to ne ispuni? Ponovo kažem, mogu i bez te jakne, troškove delimo po pola, čak sam ja njemu kupovala i skuplje poklone, ali ne razumem njegovo ponašanje.
