Ispovesti

Nekada smo moje drugarice i ja imale svoje rituale, dnevne kafe, večernje šetnje, po koji izlazak, čule smo se svakog dana, onda sam ja našla momka, pa se njihov stav prema meni promenio, retko su me zvale, kad bih ja njih zvala, odgovor ili komentar bi bi bio:"nisi/ne ideš sa dečkom? ", a da pritom nisam forsirala to da ja imam dečka, nismo bili 24/7 zajedno, tek smo se smuvali i išlo je polako. Tokom cele veze sam "trčala" za drugaricama, koje su počele da se javljaju kad imaju problem ili treba prevoz(jedino ja vozim u društvu i imam auto). Sa dečkom sam ostala, evo peta godina, treća kako živimo zajedno, drugarice više nemam ni na fejsu kao prijatelje. Sad mi se jedna javlja, udaje se, hoće da joj budem kuma.. pa gde si bila kad sam pravila useljenje u svoju novu kuću? Kad sam plakala zbog otkaza, kad sam svo zlato prodala da platim račune, kad mi je trebao savet i rame za plakanje?