Pre dve godine sam izgubila brata u saobraćajnoj nesreći, bio je jako mlad.. Bili smo veoma vezani jedno za drugo i mnogo smo se voleli. Čini mi se da mi je, što sam starija, sve teže da se nosim sa tim bolom. Mnogo mi nedostaje i osećam da je uvek tu uz mene, i da me u svemu podržava.. Svako veče kad ugasim svetlo i legnem da spavam, pričam sa njim i osećam da je tu, uz mene.. Neverovatno je to da nijedan dan ne prođe, a da se ja njega ne setiim i ne zaplačem. Ja sam sada udata, imam jako lep život, i sina koji nosi njegovo ime...
Ostavi svoj komentar
#408
Kad su svi spavali u vrtiću, ja sam samo žmurio!
odobravam 5883 • osudujem 82 • komentari 69
Detaljnije
Ispovest dana
Razvela sam se da bi naš sin imao mirno detinjstvo bez svađa i rasprava u kući.
odobravam 401 • osuđujem 9 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Prošlo leto sam imala jedva 50 kg, nokti su mi pucali do živca šta god radila sa njima, potkožne bubuljice su mi bile po celom licu toliko da me je bolelo da pričam, kosa mi se kidala i opadala pa sam...
odobravam 1589 • osuđujem 24 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Roditelji su brata izbacili iz kuće jer je prevario snajku koja je trudna (treće dete) sa nekom ludačom koja je navodno trudna sa njim. Ja mu takođe nisam dozvolio da ostane kod mene sa mojom porodico...
odobravam 3123 • osuđujem 40 • komentari 0
Detaljnije
