Daj svoje mišljenje.
Gledajući ljude oko sebe, a i ovde svaki dan čitam isto, shvatio sam koliko su ljudi slabi. Ne volim takve ljude! Ljude koji se žale, plaču, kukaju. Plaču kada ih neko ostavi, vezuju se za druge ljude, pate za njima. To nikada nisam shvatao. Nikada u životu nisam osećao tako nešto. Nikada nisam osećao ništa ni prema kome. Nikada nisam plakao, nikada se nisam žalio. Nisam patio kada je neko otišao. Bio sam sa devojkom godinama, kada smo raskinuli, više nisam pomislio na nju, kao da nikada nije ni postojala. Mnogo ljudi je odlazilo od mene-nikada ni za kime nisam žalio. Nije mi uopšte jasno kako neko može da voli i pati za bilo kojom drugom osobom? Znam mnogo ljudi koji su se ženili ili udavali iz jednog razloga: jer se boje samoće. Ne shvatam to. Ja sam uvek sve radio sam, nikada nisam sumnjao u sebe, nikada nisam bio tužan, nikada usamljen, jednostavno toliko volim sebe da mi moje društvo najbolje. Kada vidim kako prolaze emotivni ljudi, zahvalan sam bogu što sam ovakav.
