Ispovesti

Preselila sam se kod dečka na selo, tamo ima kuću u kojoj je živeo pre studiranja, a njegovi su u međuvremenu otišli u inostranstvo, tako da je kuća prazna. Očekivala sam da će nas dočekati mir ali dočekalo nas je sve samo ne to. Traktori od 5 ujutro koji prolaze pored kuće, komšije koje samo uđu u dvorište i ostanu na kafi ili te zovu da se ispričaju. Njegova rodbina koja bi se družila po cele dane i naravno, uz to sleduju priče o poljoprivredi. Mira nemamo nigde, ako sednem u dvorište znam da će bar tri komšinice stati i pričati sa mnom pola sata i možda jedna od njih predloži da mi se pridruži. Vidimo da je ovo bila loša ideja i od jeseni se vraćamo u grad.