Daj svoje mišljenje.
Nikad neću zaboraviti koliko mi je bilo teško za vreme studiranja finansijski. Pogotovo kad vidim kolege koje su iz BG-a, koji žive s roditeljima i ne plaćaju stan i ne osećaju taj pritisak, situirani su, imaju novca da se obuku i da idu na kafe i žurke. Kad idem pored svih onih butika i tržnih centara, a ne mogu ništa da kupim, ni da uživam, a gledam sve te lepe devojke Beograđanke kako su sređene, obučene i namirisane šetaju po gradu. Ponekad mi se dešavalo da rastegnem 100 dinara na 3-4 dana i da nemam za kartu pa pešačim 2 sata do fakulteta i vraćam se kući peške u 10 sati uveče samo da ne bih trošila novac, da bih imala da jedem, npr. hleb i paštetu. Nekad sam toliko bila gladna, a koleginice me zovu na ručak, a ja "imam neke obaveze". Jer taj ručak košta koliko ja potrošim za nedelju dana i one ne brinu o tome da "upadnu na budžet". Toliko sam se nekad osećala bedno i često bih zaspala gladna i u suzama jer sam znala koliko mi se roditelji muče da bi me školovali u Beogradu.
