Daj svoje mišljenje.
Sa mnom nešto debelo nije u redu i to priznajem. Raskinula sam sa dugogodišnjim dečkom jer sam prestala da ga volim. Pola godine bukvalno nikakvih emocija, ludela sam kad me dodirne, nisam osećala ništa, svaka bliskost mi je smetala. Shvatila sam da ga ne volim, nemamo budućnost i to je to. Nakon nekog vremena upoznam novog dečka, nisam to planirala, ali ušli smo u stvarno ozbiljnu vezu. Dečko je bez mane, sviđa mi se, uživam sa njim, bukvalno nema ni jednu manu. Ali kad ostanem sama mislim o bivšem. Navikla sam na njega, na njegov miris, njegove dodire, njegovu narav... Videli smo se još jednom i nisam osetila ništa, nisam poželela ništa, nije me ni dodirnuo niti sam to želela. Ali ipak maštam o onome što smo imali, nedostaje mi sve njegovo i što je najgore priznao mi je da bi sve uradio da me vrati. Stvarno se bojim svog mozga.
