Ispovesti

Kažu da roditelji treba da budu najbolji prijatelji svoje dece.To nije slučaj i sa mojim roditeljima. Ne smem na ništa da se požalim niti da im kažem nešto u poverenju. Ako kažem nešto u poverenju majka to mora svima da kaže i da me obruka za sve pare a ako se na nešto požalim odmah krene ono balkansko:,,Jel mi sad treba da se utepamo zato što ti imaš problem." Od kako sam se rodila sva rodbina pa i moji roditelji smatraju da sam glupa. Ako nešto počnem da pričam samo me pogledaju kao neku budalu i nastave svoj razgovor ili se ponašaju kao da nisam tu pa kad počnem nešto da pričam oni uporedno pričaju samnom kao da sam vazduh. Zbog toga sam počela da ćutim kada neko dođe od rodbine ili neko meni nepoznat, pa me svi gledaju i pitaju jel ja stalno tako ćutim i da li imam neki problem. Naravno roditelji mi se posle ljute kako treba da me bude sramota jer ne pričam kada neko dođe. Ne može im se ugoditi.