Ispovesti

Dečko mi je postao fanatik i muka mi je više njegovog razmišljanja. Do pre godinu dana bio je normalan, u poslednje vreme je sve teži. Volim ga, ima dobru dušu i vredan je, ali sve to pada u vodu. Da se ogradim, verujem u Boga, volim selo i sve umereno, ali on ga pretera. Postao je težak verski fanatik, priča da želi da se vrati u srednji vek, da svoju decu sutra neće slati u školu, jer po njemu se tamo gubi vreme, priča kako je njegova čar uživanja ceo dan da čuva ovce, da kopa po ceo dan, ali neće da ima mašine, već konje i sve ručno da radi. Neće da koristi struju. Ne želi da putuje, već samo da vreme provodi na selu. A on ne zna koliko je teško na selu. Gradsko dete koje je umislilo da će mu život na selu biti idealan. Nek mu je srećan put. Živela bih na selu, ali pod uslovom da moja deca idu u školu, imaju ono što i druga deca, da žive život u 21. veku, a ne srednjem.