Ispovesti

Najbolju drugaricu znam od kad smo bile klinke i uvek smo se lepo slagale, najviše što sam ja bila ta koja se prilagođava njoj. To je bilo zbog toga što je imala težak život i uvek je naglašavala koliko joj značim kada bi joj bilo teško. Međutim, odrasle smo, stala je na noge i počela je da mi pametuje. Ona živi život, a ja stagniram i mračim. To je samo zato što je njoj krenulo, a ja sam zapala u takav period da sam malo izgubljena, ali se ne žalim. Stvarno mi znači, ali ne mogu više da slušam kako mi prosipa mudrosti, ona koja je večito u depresiji bila, kako da živim svoj život.