Daj svoje mišljenje.
Mnogo patim za drugaricom koja ni je bila više nego sestra! Toliko smo bile bliske da smo sve delile. Maksimalno se pomagale. 13 godina smo se družile. Toliko je bila dobra osoba da ni dan danas ne mogu da je uporedim ni sa kim. Borbena, skromna, uvek nasmejana. Ja sam je bodrila u svemu jer je porasla bez roditelja, sa babom i tetkom. Išla na njen roditeljski. Njena razredna je to razumela jer nije imao ko. Baba stara i bolesna. Tetka gluvonema.... A onda ona nađe dečka koji nas razdvoji. Ona se potpuno posveti porodici njegovoj i njemu i deci... i više se ne družimo... On joj je zabranio. Tako se loše osećam zbog toga! Izigrano! Ja to njoj ni zbog jednog dečka ne bih uradila. Svaki dan mi fali...
