Ispovesti

Jako mi se sviđala jedna djevojka i hajde nekako je nagovorim da izađemo. Sastanak dno dna. Totalna katastrofa. Ona šuti, ja pokušavam nešto, pričam, ona onda doda nešto kratko i onda šutimo dok ja ne krenem opet. Baš mi bilo neugodno. Ma ni poljubio, jedva sam je zagrlio ono na kraju hajde samo da ne ispadne previše bez veze. Nije se nasmijala dva puta u toku izlaska. Dođem kući, hajde samo da me prođe ova neugodnost, ne razmišljam više uopšte o njoj. Javlja se djevojka nije prošlo pola sata, hej bilo mi je super, ja kratko odgovaram nešto, nije mi ništa jasno, ona sastavlja tekstove, hoće opet sutra da se vidimo. Nisam htio, izmislio nešto, četri dana me moli da izađemo... Ne razumijem ništa, ništa mi nije jasno.