Ispovesti

Mislim da imam problem jer svet ne gledam kao drugi ljudi, jednostavno ne vidim to što oni vide. Oduvek sam volela da odlutam uz knjigu, film, muziku, određenu pesmu, možda sam i preterala sigurno se i drugima to dešava, al nekako je većina postala tako prazna, previše jednostavna, svi su isti, isto se smeju, pričaju, istim se stvarima dive. Volim da maštam i ljude doživljavam boljim nego što jesu delom zbog toga. Volela bih da s vršnjacima mogu da pričam o raznim stvarima a ne da slušam samo o klubovima, ko se gde i koliko napio i ko je s kim u vezi.