Usred "razgovora" sa dečkom samo ućutim i shvatim da me nije ni slušao. Ne pričam previše, niti pričam o nebitnim stvarima, a i to koliko pričam sam smanjila misleći da ga možda smara, ali nema promene. Svako od nas je nekada umoran ili dekoncentrisan, ali ne toliko često. Ne znam uopšte kako više prelaziti preko toga, stvarno sam već iscrpljena. Skretala sam mu pažnju, ali nema pomaka. Ima li neko bolju ideju?
Ostavi svoj komentar
#408
Kad su svi spavali u vrtiću, ja sam samo žmurio!
odobravam 5885 • osudujem 82 • komentari 69
Detaljnije
Ispovest dana
Moja drugarica je ostala trudna oko mesec dana posle porođaja.. ja ovo ne mogu da shvatim. Manite me sad onoga 'nije tvoja stvar, šta te briga ko šta radi', da, to nije direktno moja stvar i nije moj ...
odobravam 150 • osuđujem 181 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Radim kao serviser medicinskih aparata i na dječijoj hirurgiji sam vidio šta znači borba za život. Djevojčica iz doma za nezbrinutu djecu se bori sama sa neizlječivom bolesti, bez podrške ikoga, a kaž...
odobravam 1250 • osuđujem 26 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Razveli smo se prije 4 godine. Imamo dijete ali ja ne šaljem alimentaciju jer mislim da će te pare potrošiti na sebe a zadnji put sam vidio dijete prije 2 godine. Ne pere me grižnja savjesti jer znam ...
odobravam 81 • osuđujem 3153 • komentari 0
Detaljnije
