Ispovesti

Imam 26 godina, nemam posao, nemam para, nemam devojku, u depresiji ležim u krevetu. Pre 3 godine u ovo vreme upisao sam treću godinu fakulteta (prosek iz druge 9), na budžetu, sportista koji je možda uz malo sreće mogao da napravi karijeru i u košarci. Dečko za kojeg su se cure lepile. Perspektivan u svakom smislu. Oktobar 2018. godine, prva žurka od početka treće godine, "drugar" mi nudi amfetamin i ja probavam. Ne želim da krivim drogu, kriv sam ja, ali ne mogu da verujem kako su mi prošle ove 3 godine, a verovatno će još da mi prođe... Ne vidim izlaz iz trenutne situacije. Treću godinu nikad nisam završio, košarku sam zapostavio skroz, da radim nešto mimo toga ne znam. Devojke ni na vidiku. A i realno, kome bi trebao ovakav. Jedino što mogu da se kao pohvalim je što sam čist dva meseca al depresija me i dalje puca gore nego prvog dana. Mislim da ne mogu ovo podneti više.