Ispovesti

Moj dečko ima naviku da čita pred spavanje a ja volim da igram video igre. Pre neku noć sam ga zamolila da napravimo likove u Final Fantasy XIV baš kad je hteo da ode u krevet da čita (istina je da nije prvi put da tako predložim nešto i razbijem mu rutinu) i mnogo se naljutio. Počeo je da urla na mene, da baš glasno viče kako eto na kraju uvek ja isteram svoje, mi uvek moramo sve da radimo što se meni prohte. Udario je pesnicom u trosed, bacio je jednu knjigu na sto i tako je vikao oko tri četiri minuta, da bi na kraju uključio računar i počeo da kreira lik u toj video igri. Ja nisam ništa uradila za sve to vreme niti reagovala nego sam ga uplašeno posmatrala. To veče i sledeći dan se trudio da bude jako ljubazan prema meni. Posle sam razgovarala sa dve drugarice i jedna mi je rekla da je samo pitanje vremena kada će me i udariti. Druga kaže da se samo osećao ljuto i bespomoćno, pogotovu tako ja više puta isteram svoje, i da bi trebalo da ga razumem. Ne znam šta da radim.