Udata sam, imam dobrog muža, ali sam odlučila da ne želim rađati decu. Do 30. sam već imala neke zdravstvene probleme, kako fizičke, tako i mentalne. Volela bih biti hraniteljka, tj. naći se nekom detetu koje je već tu, pomoći koliko mogu. Biti tu za njih, pa makar i sa rokom trajanja. Znam da ta deca traže puno, ali i njima najviše i treba. Muž se slaže, ali svekrva samo što me ne kune. Da moj muž kaže da hoće dete biološko, ja bih dobro razmislila mogu li ikako da nađem rešenje, ali sam kaže da odlučim kako god želim, da sam mu prioritet ja. Pitam se da li iz mene progovara strah ili samo zdrav razum. Neki savet?
Ostavi svoj komentar
#156
Ispala mi palacinka na pod, ali sam je odmah podigao... Pravilo "tri sekunde" vazi?
odobravam 1341 • osudujem 109 • komentari 45
Detaljnije
Ispovest dana
Udala sam se, ali nisam promijenila svoje prezime. Ne vidim razlog da mijenjam ime koje nosim od rođenja, jer sam se eto zaboga udala. Muž me podržao i rekao da je moje ime moja odluka. Složili smo se...
odobravam 288 • osuđujem 101 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Kažem komšiji najmirnijim i prijateljskim tonom da obrati pažnju na dete, 8 godina, postaje jako nasilan. Za svaku sitnicu gleda drugu decu u parku kako će da udari, i to kreće odmah pesnicom.
On mi k...
odobravam 1581 • osuđujem 15 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Kad sam se rodila, u tatinoj se obitelji slavilo tri dana jer sam bila prva djevojčica s tim prezimenom u skoro 40 godina. A velika su obitelj, ali jednostavno su se u cijeloj lozi rađali samo dječaci...
odobravam 2872 • osuđujem 34 • komentari 0
Detaljnije
