Daj svoje mišljenje.
Udata sam, imam dobrog muža, ali sam odlučila da ne želim rađati decu. Do 30. sam već imala neke zdravstvene probleme, kako fizičke, tako i mentalne. Volela bih biti hraniteljka, tj. naći se nekom detetu koje je već tu, pomoći koliko mogu. Biti tu za njih, pa makar i sa rokom trajanja. Znam da ta deca traže puno, ali i njima najviše i treba. Muž se slaže, ali svekrva samo što me ne kune. Da moj muž kaže da hoće dete biološko, ja bih dobro razmislila mogu li ikako da nađem rešenje, ali sam kaže da odlučim kako god želim, da sam mu prioritet ja. Pitam se da li iz mene progovara strah ili samo zdrav razum. Neki savet?
