Daj svoje mišljenje.
Ja umirem od smeha na neke stvari, klipove ili slično, a moj dečko je mrtav ozbiljan dok iste gleda. Ovo možda deluje kao glupost sad, ali uopšte nije jer evo upravo sam plakala od smeha na jedan klip, pokazala mu i on ništa. Automatski sam prestala da se smejem, nekako mi je ubio raspoloženje, volju, sve. Osećaj neki težak. Isto tako, kad je njemu nešto smešno meni je to ili glupo ili mi nije smešno nimalo. Mnogo me nervira što smo toliko različiti, po svemu čak i po tim nekim sitnicama. Ne znam kako smo uopšte uspeli toliko dugo. Previše je vremena prošlo, prošli smo svašta i zavoleli smo se. Ali kako vreme prolazi sve više mi smeta ta razlika između nas, razlika u svemu, humor, ukus za muziku, za hranu, tip ličnosti, mišljenje o životu uopšte, stav u životu... Na kraju krajeva, treba vam neko sa kim ćete biti u skladu, neko sa kim se slažete i poklapate. Manite se suprotnosti i privlačnosti, to ne funkcioniše na duže staze, niti je dobro za brak, decu, život u dvoje.
