Ispovesti

Kada sam imao 14 moji su me prvi put odveli kod psihologa i on mi je objasnio da ljudi zaista osjećaju emocije koje ispoljavaju i da nije sve to lažno kao što sam mislio i da ne radi svako stvari za svoju korist. Što mi i dalje nije u potpunosti jasno jer ne vidim beneficije toga. Znao sam da sam drugačiji ali nisam znao koliko. I danas ponekad mislim da se ljudi foliraju kada plaču ili kada se nasmiju. Ja jednostavno te stvari ne mogu da razumijem. Ne volim nikoga i ne shvatam zašto bih. Interesuju me dokle god imam neku korist. Ne radim loše stvari više samo zbog toga jer ne želim da idem u zatvor ili da imam drugih problema a ne jer osjećam neku moralnu potrebu da uradim "ispravnu" stvar. Lako se uklopim ako želim ali moram da se ponašam kao i ostali. Sada mogu i da zaplačem sa suzama ako se baš potrudim.