Daj svoje mišljenje.
Detinjstvo mi je bilo veoma teško, puno batina, straha, ponižavanja, zastrašivanja, kažnjavanja, zanemarivanja. Niko nije bio tu da me zaštiti. Sva deca bila su srećna i bezbrižna samo sam ja gutala suze i plakala kad legnem u krevet jer me je bilo sramota onoga što mi se dešava. Luda majka? Ne, majka voli svoju decu, ti nisi kako treba! Priželjkivala sam da me socijalna služba oduzme mojim roditeljima i da budem u domu. Tamo bih bila okružena neznancima i ne bi me toliko bolela nepravda kao što me boli od ljudi koje sam volela. Da, koje sam volela a više ne osećam ništa. Ugušila sam davno osećanja prema njima i da ima neka pilula rado bih je popila i sve zaboravila. Na žalost to me je formiralo kao ličnost i ostavilo velike posledice na moj život. Uradila sam u životu ono što sam morala, a ne htela. Kad se setim nekih stvari, zapeku me suze. Samo ja znam kako je bilo tom detetu i žao mi ga je. Onaj ko mi kaže "Ti si time opterećena" smeje mi se u lice i više nemam želju da ga zovem.
