Vremenom sam se ipak dosta promijenila. Kao mlađa sam se nadala svemu. Vjerovala sam u to da ću imati momka, nekog sa kim ću da se volim iskreno i bezuslovno. Da ću imati svoj pravi krug prijatelja. Sa 25 godina, imam poneko društvo, neke znam od djetinjstva, ali opet su me naučili da ih gledam s rezervom i ne očekujem puno. Momka nikad nisam imala, i sama ta ideja mi je postala totalno strana. Ne mogu da zamislim da ću naći nekoga ko će biti samo "moj". Malo je reći da ne mogu da zamislim. Cijela priča o vezama i ljubavima mi je smiješna i djeluje izmišljeno. Ovo nikome nisam rekla, jer do sad ni sama nisam bila svjesna svog stava koji se vremenom formirao. Prosto ne vjerujem ni u šta i ni u koga. Maksimum je da primijetim vrline kod ljudi, uvažim to iz daleka i nastavim dalje. Nikad nisam mislila da cu postati ovako cinična. Kako da se nekom dam cijela kad niko to ne zaslužuje? Gdje je granica između iskrenog bezuslovnog davanja i samopoštovanja?
Ostavi svoj komentar
#85
Nekad stvarno uzivam da slusam Justina Bibera, mogu da ga slusam satima, pogotovu pesmu Never say never. Je l sam mnogo grešan?
odobravam 3959 • osudujem 7687 • komentari 346
Detaljnije
Ispovest dana
Ja sam se brinula 6 mjeseci o nepokretnom ocu koji je preživio moždani udar, brinula sam se jer sam sama željela, kuhala mu, pravila kavu i sve, nikada neću oprostit dečku koji me ostavio zbog druge t...
odobravam 251 • osuđujem 9 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Imala sam dečka koji je imao nekako čudan odnos sa majkom. Po meni nekako previše da kažem blizak. Bitnija mu bila od svega na svetu. Računala sam da je ok, pošto mu je tata umro, ona sama. Ali žena j...
odobravam 1553 • osuđujem 85 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila roko...
odobravam 68 • osuđujem 3506 • komentari 0
Detaljnije
