Daj svoje mišljenje.
Dobro nam je u braku, uglavnom se slažemo, imamo slične stavove i želje za budućnost. Ali smo odrastali u totalno različitim okolnostima. On je stariji 8 godina od mene i iz imućnije je porodice. On je imal savršen život: putovao je gde je želeo, izlazio sa prijateljima sa kojima se i dalje druži, zabavljao se sa devojkama, nije išao na faks već je nasledio firmu od roditelja. Uprkos svemu tome, nikad nije bio razmaženi klinac već vrlo prijatan i zreo momak. Ali ipak totalna suprotnost mene. Ja sam odrasla sa ocem (mama mi je preminula), od srednje sam počela da radim, morala sam da učim i završim fakultet kako bih obezbedila sebi neku budućnost, a mladost bukvalno nisam ni imala. Druženje, izlasci, momci i putovanja su za mene bili apstraktni pojmovi. I mislim da to polako kreće da utiče na mene jer imam taj kompleks ,,neproživljenog života” i sve češće se u sebi ljutim na sopstvenog muža zbog toga što mu je se bilo bolje nego meni.
