Ponekad zatvorim oči. Mogu zamisliti svoj život. Bolji, ljepši nego što je sada. I znam da ću to jednog dana ostvariti. Do tada je potrebno proći sve ovo. Koliko samo boli stane u jedan život... Valjda je najteže ostati jak. Ili je možda najteže ostati čovjek unatoč svemu. I kad je dobro i kad je zlo.
Ostavi svoj komentar
#293
Namerno prelazim linije kad bojim!
odobravam 604 • osudujem 440 • komentari 35
Detaljnije
Ispovest dana
U kombinaciji smo tri godine. Danas mi je rekao da me voli kao sestru ali da se možemo viđati kao i dosad.
odobravam 20 • osuđujem 287 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Nije mi čudno što me muž smatra vječno nadr*anom. I jesam. A njemu će razvod očito doći "iz vedra neba". On je potpuno operiran od svega. Kad ide s posla, ne razmišlja o ručku, o prašku za veš, on ne ...
odobravam 1811 • osuđujem 61 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila roko...
odobravam 69 • osuđujem 3642 • komentari 0
Detaljnije
