Ispovesti

Strašno mi ide na živce što me roditelji bombarduju nekim tradicionalnim vrednostima. Živim u inostranstvu, nikada nisam bila religiozna, niti sam razumela naše društvene norme. Smatram da mi je rano za udaju, za decu. Neću da slavim slavu, ne zanima me ni Božić, ni Uskrs. Radim i živim onako kako želim i mogu. Momka imam dugo, izlazimo, putujemo, družimo se, učimo, diskutujemo. Kad god dođem kući, svi me pitaju kad ćemo se uzeti, te biološki sat, te nekretnine, te kako ne kuvaš i ne peglaš, te što ne spremaš slavu, šta će ti tetovaže. U srednjim dvadesetima sam i bukvalno mi dođe da prekinem svaki kontakt sa maticom, a i sa svojima. Neka žive oni kako god hoće, ali ne znam što me ne ostave na miru, već smo se toliko puta posvađali i rekla sam im da mi to sve smeta. Umesto da budu srećni što živim onako kako želim i što mi je dobro, oni su nezadovoljni jer sam drugačija i to mi stalno prebacuju.