Daj svoje mišljenje.
Svi ljudi u mom životu su me nazivali prelepom. Ne samo moji najbliži, od kojih se to očekuje, već i ljudi oko mene. Svi koji me poznaju. Svi se nešto oduševljavaju mojim izgledom, a ja sama. Ja sebe ne smatram nešto lepom, ali vešto to prikrivam. Pametna sam, dobra sam osoba... Nemam neku veliku manu preko koje se ne može preći, da poništava efekat lepote. Ali jednostavno nemam nikoga. Od "udvarača" sam imala uglavnom ženskaroše koji idu od jedne do druge, i nikoga normalnog. Znam i kome se sviđam od drugova, ali niko nije pokušao nešto konkretno sa mnom. Počinjem se brinuti. Sve cure oko mene imaju nekoga. Lepe i one malo manje, i zanimljive i dosadne, i dobre i umišljene... Zaista ne znam šta meni toliko fali. I da li je moguće, ako sam toliko lepa kao što mi kažu, da niko sa mnom neće ni da pokuša? Iskreno nije mi bitno jesam li lepa ili ne. Ali da baš niko nije pokušao, to mi nije jasno. Pokušavam shvatiti šta nije u redu sa mnom.
