Daj svoje mišljenje.
Roditelji mi brane neke osnovne stvari, iako imam 24 godine. Imam još tri godine fakukteta (medicina) i ne znam kako ću izdržati. Iako imam svoje pare (ušteđene, zarađene, od stipendije), svaki dinar koji potrošim moram pravdati. Svaki put kad negde idem, moram pravdati gde, kad, koliko ostajem. Za svaku sitnicu me ucenjuju da će me izbaciti iz kuće, da ću morati napustiti fakultet. Dosad bih odavno otišla, ali mi je žao odbaciti 3 uspešne godine fakukteta i posle raditi za minimalac. Kad sam kupovala telefon (obični, nije neki ajfon) nastala je drama jer je preskup (200 e), a kupila ga od svojih para. Momka ne smem ni da zamislim. Najteže mi pada kad dođe neko u goste i slična situacija, pa se priča o nekom čak mlađem od mene kako se udala/oženio, na šta se moji oduševe i kenjaju "svaka čast, sve u svoje vreme". Kako je svima vreme osim meni? Takvi razgovori me najviše bole. A oduvek sam bila normalno i fino dete, nije bilo razloga za neke zabrane.
