Ispovesti

Imala sam jednu drugaricu koja mi je zauvek promenila život. Bila sam nesigurna, zatvorena, nisam znala šta ću od sebe, depresivna. A kada se ona pojavila, doživela sam nešto poput prosvetljenja, izvukla je iz mene sve ono što je bilo sakriveno, odnosno, to je spontano izašlo i pronašla sam sebe, i nastavila da se razvijam. Ne znam kako to radi, i da li je svesna da to radi, ali to se svima desi pored nje. Kao da se ljudima desi neki prasak iz kog izlaze oni sami, ogoljeni, pred njom kada se pojavi. Neki čudan dar. Dan danas ne mogu da shvatim šta je to bilo. Kao da u sebi ima magnet koji izvlači iz ljudi njih same. Već dve godine ne znam gde je, čula sam od njene sestre da se odselila, ali joj je takođe rekla da nikome ne govori gde je. Danas ceo dan razmišljam o njoj, nadam se da je dobro, volela bih da joj se javim, da popričamo. Kako je došla u moj život, tako je i nestala. Naglo. Imala sam potrebu ovo da podelim sa nekim.