Daj svoje mišljenje.
Bila sam student generacije. Kao takvu, moj profesor se založio da među prvima odradim pripravnički. Tu se maksimalno potrudim i iskažem, položim pravosudni i odmah me tu prime u stalni radni odnos, na kojem sam radila za troje (često ostajala satima nakon radnog vremena). Nedavno sam tu dobila i maksimalno unapređenje koje mogu da dobijem, imam bezobrazno veliku platu. Moja sestra je teški propalitet, jedva završila srednju, uvalila se u ogromne dugove, a nakon propalog braka se na kazan uvalila mami i tati, živi na njihov račun skupa sa svojim djetetom. Radi, ali plata joj je nedovoljna da na njoj prežive. Kaže meni tata da se ona bori kao lav, vrijedna je i trudi se, a da sam ja imala nenormalno mnogo sreće. Eto, sjedim i sreća mi sve u krilo servira.
