Ispovesti

Roditelji čitav život više vuku za brata. Sad kad se oženio sve su mu obezbedili. On nije hteo sam ništa, pa su se oni kao smilovali. Ja, kad nešto ne tražim oni se ne sete da me pitaju ili da se ponude, a za brata i kad ne traži, uzmu. Sigurno znam da čim izađem iz kuće (ako bog da za godinu dana, sa mojih 27godina) ništa im neću pomagati u životu, imaju sina koji je u obavezi pored svega da im pomaže, ja nisam niti želim. Zašto bih se ja tu mučila a on dobijao, ne pada mi na pamet. Onako se vode parolom ti se udaješ, žensko tuđa kuća. (iako ja ni na kraj pameti nemam da idem u tuđu kuću, ja zajednicu ne volim niti želim da delim kuću sa nekim sem sa mužem). Samo se vi ne obraćajte za pomoć toj tuđoj kući kad vaša kuća (sin) vama okrene (ne daj bože) leđa. Pamet u glavu ljudi, ako se ja, vi ne borite za sebe niko neće! Hvala bogu što mi je otvorio oči i pomogao da preuzmem život u svoje ruke! Dosta su štedeli na meni, i vređali me.