Ispovesti

Krećemo na put ka babinoj kući u obližnji grad. Ja klinac uzimam plastični sivi pištolj na kuglice koji je bio malo kvalitetniji i težak, stavljam ga za pojas pozadi da se ne vidi i preko u sred leta oblačim neki šuškavi ljubičasti prsluk, to mi je kao detektivski kaput. Kreće vožnja ja sedim pozadi i kreće mašta, gledam auto iza nas i u fazonu sam "Oh ne prate nas!" Pa kad nas auto iza posle nekog vremena pretekne onda sam u fazonu "Sreca, nisu nas primetili." Ili " Sreća, to nisu bili oni." I tako sve u krug dok ne stignemo. Sad mi smešno sve ovo zvuči ali tad mi je mašta radila sto na sat, i uvek mi je bila želja da bude neki inspektor kao u onim starim Američkim filmovima. Hahaha 😁 dete, voleo bih da imam tako razvijenu maštu opet, ali me život slomio.