Daj svoje mišljenje.
Na jednoj zabavi srela sam školskog drugara. To veče se nije odvajao od mene, popili smo mnogo. Insistirao je da me otprati kući iako nisam želela, narezali smo se pola sata, bila sam jako umorna i popustila sam. Kada smo stigli, bukvalno me ubacio u kuću. Sledeće čega se sećam su njegove ruke kako me svlače,kako su svuda po meni. Ne znam koliko puta sam rekla ne, nije odustao. Samog čina se ne sećam, ni koliko je ostao, kada je otišao, ničega.. tih dana sam se osećala grozno. Nisam mogla da verujem da je to ista osoba sa kojom sam delila klupu, užine, koji me zasmejavao. Život mi je postao haos. Sa tadašnjim dečkom dam raskinula jer sam se osećala krivom. Nikad nikome nisam rekla, zbog srama i osude. Dugo mi je trebalo da ponovo poverujem u nečije dobre namere, i nikada više se nisam napila do te mere da ne znam da se odbranim.
