Daj svoje mišljenje.
Prošle godine sam otišla sa curama na more (nas 5). Njih 4 se poznaju iz srednje, a ja sam se krenula družiti s njima pred kraj faksa. Jedna od njih je uporno radila drame. Stalno je dramila kako ju ne čekamo (zadnja se probudi i onda pije kavu dok mi čekamo da završi pa skupa idemo na plažu), ne jede meso pa je kukala kako mi ne pazimo na nju šta jede, stalno je nezadovoljno gunđala, bila u sobi plakala i kukala svom dečku (svaka mu čast jer su to bile nepotrebne drame) na kraju smo se ja i ona posvađale jer je ona mene našla kao izvor problema za njezino nezadovoljstvo. Ona je kao sva nježna pa joj se sve oprosti čak i kad nekog tako optuži. Ja joj nisam oprostila nego sam ju prekrižila. Ja imam svoj mir iako sam glasna i nekad gruba nikad nekome svoje nezadovoljstvo ne bih predbacivala da se osjeća loše.
