Daj svoje mišljenje.
Imala sam drugaricu sa kojom sam odrasla, čak smo i u isti razred išle, sedele u istoj klupi, slatka, dobra (bar je bila) nije debela, ali onako... malo zdepasta. Pred kraj osnovne, počela je da se udaljava od mene, nije mi bilo jasno zašto, baš me je bolelo. Par godina nakon toga, saznam kako je na više strana pričala da ne može da podnese to kako su svi dečaci zaljubljeni u mene i kada smo zajedno, nju niko ni ne primećuje. Najbolja drugarica joj je postala jedna izuzetno debela i PODMUKLA devojka, samo je ogovarala, varala i lagala. Pa evo i sad sa 35 godina kada se setim toga baš mi bude krivo. Izgubiš pravog prijatelja, a u svoj život "uvedeš" lažnog, samo zato što izgleda lošije od tebe. Nisam zla i ljubomorna, ovo je anonimno i nema razloga da foliram, samo mi je krivo, mnogo sam je volela. Šta urade kompleksi, to je strašno, ne radite to.
