Ispovesti

Užasno je kada shvatiš da si povezan sa osobom koja ima sve odlike jednog narcisa. Taj osećaj da nema prave pomoći. Gledaš predragu osobu, sasvim ti je jasno rešenje, ništa ni teško ili nemoguće, ali ne dolazi. Iz prilike u priliku te razočarava, kao da vidiš lečenog alkoholicara kako ponovo pije. I digneš ruke. Jednom. Dvaput. I opet nekako izvuče novu šansu. Poveruješ da će ovaj put uspeti. I razočara još više. I ne shvatiš da svakim porazom čini da konačni odlazak bude sve teži. Svi oko tebe ti govore da si lud što ostaješ, sam sebi bi najradije lupao šamare šta dozvoljavaš, ali veruješ. Veruješ da može. Dok jednog dana ne shvatiš da ispred sebe imaš zdravu i pravu osobu koja ne može i koja se vrti u krugu projekcija na druge i bežanja od svake odgovornosti za svoje postupke i greške. Osobe koja izgovori izvini ili hvala a da nema sposobnost da je zbilja oseti. Poraz koji ni najgorem neprijatelju ne bih poželeo.