Kad sam počela da radim u prehrambenoj trgovini, odmah sam zapazila jednog dedu koji dolazi svaki dan. Mršav, duge sijede brade i uvijek crvena kapica na glavi. Jednom dok sam bila kući naletim na članak i prepoznam njega na naslovnici! I uđem da vidim o čemu je riječ. Naime, on je beskućnik, neki školarci su mu iz zezancije davno zapalili kuću i on je ostao bez svega. Kaže da mu nije žao kuće, već uspomena. Budući da sam to saznala uvijek sam gledala da mu zaokružim račun pa makar i na moju štetu. Npr. ako mu bude račun 2,30€ ja mu kažem 2,00€. I jedno jutro on dolazi, uhvati me za ruku i vrati mi sve ono što je mislio da mi je dugovao.. Pokušala sam mu objasniti da ne treba vraćati ništa, ali uzalud. Njegova dobrota, iako nema ništa, me je toliko potresla.
Ostavi svoj komentar
#156
Ispala mi palacinka na pod, ali sam je odmah podigao... Pravilo "tri sekunde" vazi?
odobravam 1341 • osudujem 109 • komentari 45
Detaljnije
Ispovest dana
Kolega i ja imamo potpuno suprotan ukus što se tiče parfema. Kada god neko od nas dvojice dobije na poklon parfem koji mu se ne dopada (ispade da je često), samo donese ovom drugom i zauzvrat dobije n...
odobravam 261 • osuđujem 12 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Mama mi je umrla kad sam bila vrtićke dobi i uvijek smo bili samo tata i ja. Mamu znam sa slika, ali je se ne sjećam. Kad sam ja imala 16, tata je bojažljivo priznao da mu se sviđa kolegica s posla, j...
odobravam 2289 • osuđujem 14 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila roko...
odobravam 72 • osuđujem 3779 • komentari 0
Detaljnije
