Ispovesti

Kad sam počela da radim u prehrambenoj trgovini, odmah sam zapazila jednog dedu koji dolazi svaki dan. Mršav, duge sijede brade i uvijek crvena kapica na glavi. Jednom dok sam bila kući naletim na članak i prepoznam njega na naslovnici! I uđem da vidim o čemu je riječ. Naime, on je beskućnik, neki školarci su mu iz zezancije davno zapalili kuću i on je ostao bez svega. Kaže da mu nije žao kuće, već uspomena. Budući da sam to saznala uvijek sam gledala da mu zaokružim račun pa makar i na moju štetu. Npr. ako mu bude račun 2,30€ ja mu kažem 2,00€. I jedno jutro on dolazi, uhvati me za ruku i vrati mi sve ono što je mislio da mi je dugovao.. Pokušala sam mu objasniti da ne treba vraćati ništa, ali uzalud. Njegova dobrota, iako nema ništa, me je toliko potresla.