Radila sam i studirala. Uvek štedela koliko god sam mogla. Niko mi nikad nije pomogao. San mi je bio da imam svoj auto i da vozim gde i kad ja hoću, da ne molim druge. Na kraju kupim autić, maleni, ženski, taman za mene :) I sada kad uđem u njega, prosto mi je neverovatno, i pitam se da li je ovo zaista moje, ono, kupljeno od mog rada? Kako li se tek osećaju ljudi koji naprave kuću!
Ostavi svoj komentar
#365
Ako ne olizem poklopac od vocnog jogurta ne racunam da sam isti pojeo :)
odobravam 1167 • osudujem 51 • komentari 16
Detaljnije
Ispovest dana
Dok ona drijema ja je gledam. Lijepa je ko i prvog dana kad sam je ugledao, a prošlo je 23 godine. Dobra je žena, majka i snajka, nema bolje. Za petnest života ne bi je mjenjao. Jedva čekam da se prob...
odobravam 496 • osuđujem 22 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Izašla sam na dejt sa dečkom, u restoranu smo pričamo 2 sata, super nam je, smejemo se, stvarno vreme leti. U jednom trenutku on počne da citira nešto i smeje se, ja kažem izvini ne znam odakle je to....
odobravam 1892 • osuđujem 123 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Imam 34 godine, sina od 3 godine, razvedena sam. Imam svoj stan, automobil, radim kao rukovodilac za jugoistočnu Evropu u jednoj američkoj kompaniji za platu od 3400 evra, dobro izgledam. Iako sam čvr...
odobravam 3183 • osuđujem 97 • komentari 0
Detaljnije
