Daj svoje mišljenje.
Volim ga!!! Najiskrenije! Najčistije! Umirem od ljubavi za njim. Čini mi se da mi duša gori. Celo telo mi gori i zove njega. A ne možemo da imamo normalnu komunikaciju zbog mojih trauma. Pre 15 godina kada sam zadnji put pozvala nekog dečka javila se druga devojka. Od tada nikome prva ne mogu da pišem a kamoli da zovem. Cepa me akcioznost. Cela se tresem. Strah me pojeo. Kada smo počeli da se muvamo on je pisao i zvao stalno ali je očekivao da mu uzvratim a ja koliko god sam želela nisam mogla od tog straha. Na svako njegovo "Ljubavi" ismevala bih ga. Ali nastavio je da se trudi tako dva meseca. Onda je odustao jer je video da od mene nema ništa. Prebacivao mi je to što mu se ne javim po nekada što ne pitam kako je, šta je, što uvek on mora prvi da piše i zove... On ne zna za tu moju traumu i neću mu je reći. I sada me pozove po nekada. Nije izgubio nadu. Ali vidim da je digao ruke jer sve manje zove i piše. A ja bih da pišem sa njim do iznemoglosti da pričam dok se ne onesvestim.
