Godinama smo suprug i ja pokušavali da uštedimo neki dinar i kupimo stan. Kako se sve ovo desilo i kako su cene skočile, jedva smo uspeli da kupimo jedan mali stan, relativno dobar, ali imamo dnevnu sobu, kuhinju bez trpezarije i malu sobu za dete. Svi kojima smo se pohvalili su u fazonu: "Pa zar vam to nije malooo?" i gledaju nas sa nekim sažaljenjem. Ja ne znam šta je tim ljudima u glavi. Pri tome većina od njih nije sama sebi kupila ni dva kvadrata, nego ako nešto i imaju, dobili su od svojih roditelja.
Ostavi svoj komentar
#357
Kada mi je jako dosadno, odem na forum filoloskog fakulteta i okacim post pun pravopisnih gresaka! Uvek mi pomogne!
odobravam 11965 • osudujem 292 • komentari 45
Detaljnije
Ispovest dana
Želim da živim sama i trudim se da to osiguram sebi što pre. Roditeljima nije jasno zašto to želim kad od njih imam sve gotovo, skuvano, oprano, ispeglano. Tačno, ali nemam svoju slobodu, svoj mir. Ra...
odobravam 404 • osuđujem 13 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Prije osam godina sam tragično izgubila najbolju prijateljicu. Bile smo nerazdvojne od malih nogu i trebale smo jedna drugoj biti kume. Nedavno sam se udala i u ranu zoru, nakon svadbenog slavlja, sam...
odobravam 1329 • osuđujem 55 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Kad sam rekao da će moja žena ovaj put da se porodi u privatnoj bolnici jedino sestra mi je rekla - Bravo, tako i treba. Svi ostali misle da je to bacanje para i kako je razmažena, pa čak i njeni rodi...
odobravam 3216 • osuđujem 29 • komentari 0
Detaljnije
