Ispovesti

Pogodi me kad se ljudi čude što sam sa 25 nesigurna i pomalo nesnađena. Čak se i roditelji zgražavaju, a zbog njih sam postala takva još u detinjstvu. Jednostavno bili su strogi, ja se nikad nisam osećala bitnom i dovoljno dobrom. Gušila sam se u sopstvenoj koži, i kad su se javile crne misli shvatila sam da imam problem. Čim sam našla posao krenula sam na psihoterapiju. Znam da svašta moram da menjam kod sebe, i sama se iznerviram što to ne ide tako brzo, a sad mi još i drugi dodaju so na ranu. Kao da ja ne bih volela da sam samopouzdana, da ne umanjujem svoj rad i dobre osobine, da nemam socijalnu anksioznost. Nikad ne znate kroz šta je neko prošao ili prolazi. Neki komentari su ne samo bespotrebni već i ponižavajući.