Daj svoje mišljenje.
Bila sam jako stroga prema ćerki tokom odrastanja jer je bila genijalno dete i očekivala sam od nje mnogo. Sa 2 godine je znala sva slova azbuke, pričala je tečno kao odrasla dok njeni vršnjaci nisu znali ni da beknu. U nižim razredima osnovne skole je bila najbolji đak, svirala klavir, čitala je ozbiljnu literaturu. U višim razredima je počela jako da se inati i sve što joj kažem da uradi, neće jer sam joj ja rekla. Postala je tvrdoglava kao mula. U srednjoj školi malte ne nije ni išla u školu. Zaključam je u sobu da uči, ona ni ne otvori knjigu, da ne bude slučajno kako sam joj ja rekla. Pošaljem je u školu, ona pobegne s društvom. Sada ima 20 godina i tetovira. Očekivala sam da će upisati neku nauku. Ne znam da li sam ja negde pogrešila ali ne mogu da verujem u šta se pretvorila. Znam da mi zamera što sam bila stroga ali to je bilo za njeno dobro. Ne javi mi se na telefon mesecima, ko zna i s kim se druži, neće ništa da kaže i ljuti se kad je pitam.
