Daj svoje mišljenje.
Imam 22 godine i zadnjih godinu ipo dana mi baš ništa ne ide. Na fakultetu loše ocene padam ispite, raskinula vezu, novca nikad manje iako radim. I na to sve anksioznost (koju nisam priznavala do prvog napada panike) + insomnija + zdravlje užas (ugojila se 20kg). Raskinula sam vezu kad sam ukapirala da tadašnji momak ne utiče dobro na mene i da samo nazadujem s njim. Skoro sam primetila i da mi je jedna od "boljih drugarica" zapravo lažni prijatelj i čim postavim granice ona se ljuti a ja dodatno propadam. Sada sam se vratila par koraka unazad i dobro ću da izanaliziram šta mi je činiti dalje, kako izaći iz ove rupe u koju sam upala. Moliću se Bogu da mi da snage da krenem dalje bez tih lažnih ljudi oko mene. Žao mi je što nisam ranije uvidela neke stvari iako mi je intuicija signalizirala kad da ukočim, al džabe. Nadam se da ću se brzo uspraviti jača nego pre. Treba voditi računa s kim se okružujemo. Bolje sam nego s bilo kim. Što kaže Nole, nisam sam, sa mnom je Bog. <3
